Prema statusu u pravnom sistemu, sudski veštaci su lica odgovarajuće struke koja imaju zadatak da utvrde i razjasne činjenice za koje je potrebno stručno znanje i iskustvo i iznesu svoje mišljenje koje je zasnovano na naučnoj osnovi i stručnom stavu, a koje je potrebno sudu i strankama koji ovim znanjem ne raspolažu. Prema Zakonu o krivičnom postupku, veštačenje se može poveriti i licu koje nije stalni sudski veštak, samo u slučaju kada stalni sudski veštak ne može u roku da obradi predmet.
Za obavljanje poslova veštaka, pored posedovanja određenog visokog stepena stručnosti, neophodno je da su ispunjeni još neki uslovi i okolnosti a pre svega: lice koje se bavi veštaenjem mora da ispunjava visoke druge lične i profesionalne kriterijume, kao što su savesnost, odgovornost, nepotkupljivost, sigurnost, poštenje i etičnost. Osim ličnih i profesionalnih svojstava, za obavljanje ovog posla, nužno je ispunjavanje i zakonom propisanih uslova. Sva znanja mogu biti utkana u profil veštaka.
Veštak je lice koje u postupku iznosi svoje stručno mišljenje za razliku od svedoka koji iznosi lično zapažanje, pa veštak svoje mišljenje i ocene mora zasnovati ne na ličnom stavu i odnosu prema činjenici koju dokazuje nego na pravilima struke ili nauke koja će mu pomoći da njegovo mišljenje bude što istinitije. Pismeni nalaz se sastoji u konstataciji o postojanju ili nepostojanju činjenica a mišljenje veštaka je stručni sud o nađenim činjenicama. Pismeni nalaz sudskog veštaka i njegovo mišljenje, sudija u sudskom postupku ceni kao dokazno sredstvo po slobodnoj oceni i nije mu potčinjen a u slučaju da jedna stranka u sporu nije zadovoljna nalazom i mišljenjem veštaka, može zatražiti ponovno veštačenje a sud i sudija donose odluku o potrebi za novim veštačenjem. Navod stranke da je iskaz veštaka nestručan je nedovoljan jer se time, argumentovano, ne dokazuje niti ukazuje na nestručnost nalaza jer izjašnjenje o tome mora biti izričito, opredeljeno i tačno navedeno uz određene, konkretne primedbe u čemu se sastoji nestručnost nalaza.
Sud je dužan da vodi računa o razgraničenju činjeničnih i pravnih pitanja a veštak može da odgovara samo na zadatak suda čiji je cilj utvrđivanje ili razjašnjenje nekih činjenica za koje je potrebno stručno znanje kojima sud ne raspolaže. Primena materijalnog prava na utvrđeno činjenično stnje u isključivoj je nadležnosti suda, i sud nije ovlašćen da je deli sa veštakom.
